12
apr 2014
Kategorija: Aleksandar Milojković

Историја:

Пре око 30 година негде у Америци човек по имену Ричард Столмен је испробао тада веома популарни оперативни систем UNIX (Јуникс). Као и већина софтвера данас и јуникс је био софтвер затвореног кода, и јуниксови аутори нису пружали никакву техничку подршку овом истом оперативном систему. А шта то значи? Па то значи да на пример ако вам се деси да имате неких техничких проблем типа некомпатибилност хардвера или је неки баг у питању, нико вам не би могао помоћи око тога јер нема подршке и нисте могли сами да поправите проблем тако што би сте отворили изворни код тог оперативног система и исправили сами грешку али наравно само у случају да сте програмер. Али се Ричарду није свиђала једна ствар а то је што тај оперативни систем био затвореног кода. Онда је он почео пројекат који се GNU који стоји за GNU's NOT UNIX што значи GNU није јуникс. Он је почео да прави оперативни систем који би био отвореног кода и тај оперативни систем би био слободан, а то значи да би сте могли легално-бесплатно да делите тај оперативни систем са ким хоћете и колико год хоћете, и могли би сте да га мењате како год желите јер тај ОС није само бесплатан него и слободан.

fedora01  redhat02  ubuntu01

Иначе он је почео да прави тај оперативни систем али ту је постојао један проблем, имали су неких проблема са кернелом оперативног система и кернел је срж сваког ОС-а који вам омогућава да уопште користите рачунар. И кернел је заслужан за комуницирање између вас процесора, РАМ меморије и свих осталих компоненти преко рачунара помоћу миша, тастатуре итд... Дакле он је дошао до тог проблема али један младић из Финске је почео да прави кернел ОС-а за тестирање и давао га је бесплатно свима који су хтели да га користе и што је Ричарду било најбитније, био је отвореног кода. А иначе тај кернел се звао Linux који је добио име то свом креатору који се звао Linux Torvalds.

Занимљивост: Јуникс је узет као модел за Линукс оперативни систем и тако да када би сте научили да користите јуникс, одмах би сте знали да користите линукс али по неким другим стандардима. Данас су јуниксови оперативни системи тежи за коришћење од Линукса. Али постоји изузетак на пример Mac OS који је направио Apple Computers.

Ричард Столмен се одмах контактирао са њим и склопио је договор да споје своје пројекте и да се резултат зове GNU/Linux. Дакле Linux је уствари кернел оперативног система а GNU је све остало, графичко корисничко окружење, и начин на који ће те моћи да користите свој рачунар.

Онда више срећна прича почиње када се хиљаде и хиљаде програмера удруже и почну да праве овај оперативни систем који је резултат заједничког рада свих тих људи.

Линукс је био веома тежак за коришћење у почетку јер је захтевао знање о рачунару то веома ниског нивоа и програмери су га волели користити јер је уствари и донекле био намењен њима.

Како су године пролазиле Линукс-ова популарност је све више и више расла и Линукс је постајао све више и више лакши за коришћење. Данас скоро 80% свих сервера на свету покреће Линукс јер као оперативни систем пружа веома задовољавајућу перформансу, и од како Линукс постоји није откривен ни један вирус за њега који би начинио штету рачурару или подацима.

Линукс данас:

maskota 

Линукс данас покрива само 2% светског тржишта персоналних рачунара. Највише због тога зато што кориснике мрзи да уче нешто ново, недостатак техничке, софтверске или хардверске подршке. Али то данас није проблем, ја лично пишем овај докуменат на Линукс оперативном систему преко програма LibreOffice Writter, обе ствари које тренутно користим су потпуно бесплатне свима и отвореног су кода. Ја ћу вам сада представити неке дистрибуције Линукс оперативног система.

Red Hat Enterprise Linux: 

klasik500

Ова линуксова дистрибуција је једна од настаријих и користи се искључиво за сервере, мејнфрејмове, банке тј. Ова Линукс дистрибуција ће вам помоћи ако ваш посао рачунару захтева веома велику прецизност и рад без грешака и багова оперативног система. RHEL има комерцијалну техничку подршку што значи да ако хоћете подршку од произвођача оперативног система мораће те да платите неку суму новца. Цена за подршку није иста ако на пример користите RHEL на персоналном рачунару и ако користите RHEL на серверу. Ова дистрибуција је стабилна буквално као мост, користе је све озбиљније компаније као што су на пример Google, Amazon, Facebook... И тако даље. Ова дистрибуција је настала од Федоре и веома зависи од ње.

Fedora:

fedora500

Ово је моја омиљена дистрибуција коју ја лично користим у све сврхе. Федора је дистрибуција која има задњу доступну технологију или "bleeding-edge". То значи да се Федора фокусира да јој сав софтвер буде задње верзије укључујући и кернел. То по неки пут чини Федору нестабилном али заједница програмера одмах после пријаве проблема, поправи тај исти проблем. Све поправке се могу преузети преко системског ажурирања ОС-а наравно бесплатно. Федора је независна дистрибуција и она диктира RHEL дистрибуцији функционалност и све остало потребно. И федора није баш препоручљива корисницима који тек почињу да уче Линукс.

Ubuntu:

ubuntu500

Ubuntu је најпопуларнија Линукс дистрибуција на свету, због тога што је веома лака за коришћење и инсталацију софтвера. Када инсталирате Убунту на вашем рачунару, и ако у вам у неком случају зафали неки драјвер Убунту ће се потрудити да вам одмах преко интернета преузме и инсталира све потребне хардверске зависности. Као што рекох веома је лака за коришћење и то је веома велики плус од корисника који тек почињу са Линукс-ом. Убунту иначе зависи од Линукс дистрибуције која се зове Дебиан.