20
jun 2012
Kategorija: Slava Stojanov

Koliko su „maratonci“ postali deo nas, možda smo postali svesni tek gledajući predstavu „Maratonci trče počasni krug“, koju su učenici Mašinsko-elektrotehničke škole iz Paraćina izveli 14.06.2012. u sali pozorišta.

Koliko je pisac teksta Dušan Kovačević genijalan, uverili smo se kroz odlično izvođenje naših učenika 1/3, 2/2, 2/3, 3/1, 4/3 i 4/4 odeljenja.

Odlični su bili svi, pomenuću neke: Mladena Živanovića, najmlađeg Topalovića, malo starijeg Lakija, Nemanju Simića, Miloša Panića, Nikolu Radunovića, Kristinu, tj Mariju Cvetanović, a maestralno je iskoristio svoje sekunde David Pavlik uz najjači aplauz i pokazao da i sporedne uloge mogu biti važne kao i glavne.

Svi su radili za sve, bili su odličan tim, i uspeli su da nam ulepšaju trenutke provedene sa njima.

poster veci

Plakat je odličan, radio ga je Miloš Krstić, a naša škola posle deset godina i predstava o Svetom Savi, priređuje novu pozorišnu predstavu.

Neki likovi kao da dobijaju nove karaktere, što je interesantno i za možda drugačije pristupe ovoj predstavi. Mladen Živanović, najmlađeg Topalovića igra vedrije, lepršavije, manje ozbiljno, više šeretski. Njegova devojka je određenija, jasno mu kaže da voli Đenku.

Mladi glumci su jako interesantni i kada menjaju scenu, scenografija je odlična, njihov automobil je izazvao oduševljenje i oni ga uspešno voze, osim aksidenta kada je slučajno podleteo Pavlik koji je i tu scenu fenomenalno iskoristio. Svetlo je dobro, kao i zvučni efekti i muzika, koje su radili Petar Stojković i Darko Dinić.

Ima mesta, i biće još bolje kroz sledeća izvođenja, kojih će sigurno biti. Scenu kod krematorijuma je moguće poboljšati. Najstariji Topalović može bolje iskoristiti svoju šansu. Predstava mora biti snimljena i prikazana na lokalnoj televiziji.

Podsetiću da je pre skoro četrdeset godina, slična jedna predstava koju su izveli tadašnji učenici iznedrila glumce našega grada koji evo decenijama traju i donose nam radost kroz svoju glumu, a to su Tomica Đorđević i Bratislav Stevanović – Pupa. Tako da i ova predstava siguran sam ima takav futuristički plan, odnosno iznedriće nove glumce.

Svega ovoga ne bi bilo, da nije izuzetnog truda mlade profesorke Snežane Danilović.

Želimo i verujemo da će vaših uspeha biti još puno.