05
jul 2012
Kategorija: Aleksandar Jevtić

Većina ljudi smatra da je elektronika nauka koja se bavi visokostručnim temama i da je pristupačna samo visokoobrazovanim i visokoškolovanim ljudima. Naravno, većina ljudi oseća neku vrstu strahopoštovanja prema elektronskim uređajima, i veoma je impresionirana, a i prilično zbunjena, kada zaviri u neki TV prijemnik, računar, radio-prijemnik ili sličan uređaj.

To se dešava jer ljudi ne poznaju dovoljno osnovne principe rada tih električnih uređaja i nisu ni svesni da im ja za shvatanje (i samu izradu - konstrukciju) tih uređaja dovoljno znanje stečeno u osnovnoj školi. Ali opet ljudi (pa čak i profesionalci) se teško upuštaju u izradu čak i sasvim jednostavnih uređaja, jer su ubeđeni da će im trebati previše vremena i alata. Ni jedno ni drugo nije tačno. Za praktičnu realizaciju jako interesantnih uređaja jedini alat koji morate imati je lemilica (nama čak ni ta alatka neće u početku trebati).

Ja (kao i ostatak sveta) imam poteškoća sa složenim matematičkim izrazima za izračunavanje struja, napona u određenim granama kola itd. Ne kažem da su ti izrazi loši, njihovo poznavanje pomaže oko toga da razumemo kako taj uređaj radi i da mi ne budemo jednostavno elektroničari koji rade sve po šemi, ali nama za praktičnu izradu nisu neophodni.

Ja ću se potruditi da ne preterujem u teoretisanju i da se što više bavim praktičnom izradom električnih uređaja. Moja namera je da vas što lakšim i jednostavnijim putem uvedem u ovaj svet elektronike.

Umalo da zaboravim - i zabavnim, ne mora sve oko elektronike da bude ozbiljno, zar ne?