06
nov 2012
Kategorija: Sanja Aleksić

Aktivno slušanje muzike daleko je od uobičajnog, pasivnog slušanja. U čemu je razlika, pitate se? U tome da li dok slušate muziku radite još nešto – vozite auto, pričate sa decom na zadnjem sedištu i razmišljate kako da izbegnete saobraćajnu gužvu, ili ste potpuno usresređeni samo i isključivo na to što slušate. Kakva je razlika? Ogromna!

Kao što je to za Vas ogromna razlika, tako je i deci. Stoga, evo na šta muzički pedagozi misle kada kažu da deca treba aktivno da slušaju muziku.

deca-slusaju-muziku

Kao prvo, niko neće moći aktivno da sluša ako za to nema određene uslove: ako želite da posvetite neko vreme ovoj aktivnosti, onda sve ostale zaustavite. Bar na početku. Dakle, deca bi trebalo da budu potpuno posvećena isključivo ovoj aktivnosti minimum desetak minuta. Pre nego što počnete, napravite mali uvod pričajući o tome šta ćete slušati. Dakle, nije neophodno da pričate o kompozitoru, o epohama ili muzičkom obliku, važno je da u što više živih slika najavite ono što će mališani imati priliku da slušaju. Za sada, još uvek, namerno ne kažem da čuju.

Ne zaboravite nikako da deca koja još nisu krenula u školu, svet vide u slikama. Tako ga i doživljavaju. Tako im svet koji im treba približiti, treba i dočarati. Onda kada odaberete muziku koju želite da slušate, prvi od koraka trebalo bi da Vam bude da znate izvođački sastav – da li je u pitanju simfonijski orkestar, pa će se tu smenjivati različite grupe instrumenata, ili je u pitanju gudački kvartet? Možda je flauta u pratnji klavira ili hor sa malim orkestrom? Sledeće pitanje je ima li kompozicija tekst koji možete unapred objasniti deci? Možda numera nema tekst ali ima propratni sadržaj koji će biti od velike koristi deci da zamisle određene slike u svojim glavicama. Dalje, kakav je komad po obliku? Ima li delova koji se ponavljaju, na koji treba obratiti deci pažnju? Dakle, ovakve stvari će Vama oduzeti vremena da se pripremite, ali će Vam se sve vratiti sa nagradom.

Dakle, kada ste sami preslušali nekoliko puta odabranu kompoziciju, aktivno je slušajući i primećujući nešto što do tada nikada niste, spremni ste za slušanje sa decom. Sve važne stvari koje ste primetili, najavite im. Neka znaju šta treba da očekuju. Ne brinite da će im tako sve biti servirano, naprotiv, oni vole kada su na poznatoj teritoriji, kada mogu da prepoznaju stvari. I ovako neće biti u stanju sve da primete, zato će se dobro osećati što su nešto prepoznali. Već u prvom slušanju možete im sugerisati određene stvari – oblik, ritmičke obrasce, uvođenje novih instrumenata, onomatopeju... Ako ste odabrali kraću kompoziciju ( ne dužu od 4-5 minuta ), imaćete njihovu pažnju taman toliko da posle jedne kraće pauze u kojoj ste malo pričali o utiscima, sada ponovo čujete isti komad. Pustite ih da Vam pokažu koliko stvari su zapazili, a Vi ih navodite na još neke detalje.

Ako ste unapred odabrali dobru kompoziciju, onda ova aktivnost može i da se kroz nekoliko dana i višestrukog slušanja, nadogradi. Najjednostavnije a i najpoželjnije je da deca sviraju, po mogućnosti na Orfovom instrumentarijumu, ali i na instrumentima koje ste zajedno pravili. Podelite ih u grupice u kojoj svako ima svoju grupu instrumenata (zvečke, kastanjete, trijangli...) i neka svako svira svoju deonicu. Naravno, ne sviraju svi u isto vreme, u tome i jeste čar aktivnog slušanja što sada već sasvim dobro poznaju kompoziciju i sami prepoznaju ko kada svira. Vaša pomoć kao dirigenta je neophodna, a oni će sviranje u ovakvom sastavu shvatiti kao svojevrstan izazov. U slučaju da nemate instrumente, imate svoje telo koje može da proizvodi taman toliko različitih zvukova koliko je potrebno.

Kada decu na vreme naučite da aktivno slušaju, ona će ovo primeniti i na ostale aspekte učenja. Setite se samo koliko je pravilno slušanje važno za čitanje i pisanje. Jedno je sigurno, što više slušate, više ćete čuti. A što više čujete, više ćete ceniti muziku!