Štampa
Kategorija: Saša Dulović

Bjanka

Belo je boja čistote, čednosti, boja koja je na početku i koja pokazuje da ništa još nije ostvareno. Kada se otkrije značenje njenog imena, na italijanskom „bianka“ je „bela“, postaje jasnije šta Felice Casorati govori o gospođici koja tek što je iskoračila iz detinjstva. „Belo deluje na našu dušu poput apsolutne tišine. Ta tišina nije smrt, ona je prepuna živih mogućnosti. To je jedno ništa puno mladalačke radosti.“

Felice-Casorati-400

Gospođice iz Venecije

Gospođica koja prva privuče pažnju jeste Bjanka. Lako je shvatiti razlog za to, osim vrpce kojom joj je vezana kosa, ona na sebi nema odeće. Ali i pogled pun nelagodnosti kojim pomno posmatra onoga ko je zastao pred slikom čini Bjanku glavnom junakinjom. Još nekoliko je detalja kojima umetnik naglašava njenu ulogu. Ostale gospođice, Violante gestom, a Dolores F. i Đokonda položajem tela, pažnju usmeravaju ka najmlađoj.

Violante

Violante stoji pored Bjanke i prekorno je gleda. U rukama čvrsto drži kutiju. Kutija, ženski simbol, tumači se kao lik majčinog tela i nesvesnog, koji uvek sadrži neku tajnu. Ono što je dragoceno, krhko ili opasno kutija zatvara i deli od sveta. Štiti, ali može i ugušiti. Slikar nagoveštava, ali ništa ne govori, osim da je moguće da tajna postoji.

Ime Violante znači „sličan ljubičici“. I njena odeća je ljubičasta. Ljubičasto je boja umerenosti, sačinjena od jednakih delova crvenog i plavog, boja promišljenosti, simbol ravnoteže između neba i zemlje, čula i duha, strasti i razuma, ljubavi i mudrosti… I sam pogled upućen Bjanki je poziv na umerenost i promišljenost.

Dolores F.

Dolores F. je skrhana bolom. Ona ne primećuje ni ostale tri gospođice, ni one koji su zastali da vide sliku. Ona uspeva da ostane u senci, gotovo skrivena. Njeno ime je španskog porekla i označava tugu ili bol, a odnosi se na patnju i bol Bogorodice. Pred sobom ima razbacane fotografije i knjige. Jedna od njih ima bravicu, verovatno je to njen dnevnik. Posuda iza nje liči na urnu. Da nije tačkica na njenoj haljini, Dolores F. bi bila potpuno u crnom, a crnom se izražava tugovanje za mrtvima. Kao da umetnik govori o smrti i sećanju.

Đakonda

Đakonda, nasmejana i vesela, ne samo da posmatra posmatrača slike, već kao da očekuje da joj se pridruži u radosti. Đakonda, znači „srećna“, „razdragana“… Njena haljina, traka u kosi, čarape i cipele su crvene. A crveno je boja vatre i krvi, simbol duše, strasti i srca, principa i tajne života.

(iz teksta Vladimira Rankovića – Gospođice iz Venecije, objavljenog u Politikinom Zabavniku broj 3169)