09
dec 2012
Kategorija: Sanja Aleksić

Akordi – grupe tonova odsviranih istovremeno.

Ciklus pesama – niz pesama povezanih u celinu.

Dirigent – osoba koja stoji ispred orkestra, udara ritam i prenosi orkestru, kako bi delo  koje se izvodi, trebalo da zvuči. Baš čudno; sam dirigent ne proizvodi nikakav zvuk, ali, sa jednim dirigentom, orkestar će zvučati sasvim drugačije nego sa nekim drugim – čarobno!

tel zice note250

Elegija – muzički komad napisan u znak sećanja na nekoga ko je umro.

Flauta, klarinet, oboa, fagot – duvački instrumenti u koje se duva i koji se izrađuju, ili su se nekad izrađivali od drveta. U novije vreme, materijali za izradu su se malkice promenili; današnje flaute se izrađuju od metala. Svi ovi instrumenti imaju sasvim različite osobenosti.

Harmonije – skladno zvučanje istovremenih tonova u sviranju ili pevanju.

Harmonijum – čudan mali instrument, nalik minijaturnim orguljama, koje imaju astmu.

Hor – grupa pevača, koji zajedno pevaju.

Horista – onaj koji peva u grupi pevača, koji zajedno pevaju.

Horska muzika – muzika za grupu pevača, koji zajedno pevaju.

Instrumentalna muzika – muzika za bilo koji muzički instrument, osim glasa.

Kamerna muzika – kompozicije za dva ili više instrumenata, u kojima svaku partituru svira po jedan izvođač. Sonate za dva instrumenta smatraju se kamernim delima.

Kanon – muzički kanon je delo ili odlomak iz dela, u kojem dva glasa pevaju istu melodiju ili dva instrumenta sviraju, ukoliko je reč o instrumentalnom kanonu, ali, u različito vreme; jedan započinje, a drugi ga prati. U kratkom kanonu, kada jedan glas završava, drugi je već ponovo započeo; i može tako u nedogled ili bar dok jedan od pevača ne padne u nesvest :)

Klavir, čembalo, orgulje – instrumenti sa klavijaturama, na kojima je moguće istovremeno svirati više nota nego na drugim instrumentima; verovatno je zato glavni instrument praktično svih kompozitora bio jedan od tih sa klavijaturom. Tim instrumentima je, međutim, bila potrebna pomoć zubara, pošto imaju mnogo pocrnelih zuba,  smeštenih između belih ;)

Končerto – delo, koje se najčešće sastoji od tri ili četiri stava, za orkestar sa jednim ili više solo instrumenata. Solo instrument ima više posla nego ostatak orkestra i može da se pravi važan :)

Libreto – tekst opere – često kao španska serija :D

Libretista – osoba koja piše libreta, obično sa životnim scenarijom kao iz gore pomenute serije ;)

Lieder – nemački izraz za pesme, obično pisane za glas uz pratnju klavira.

Opera – Muzička drama sa pevačima, koji imaju zadatak i da glume, uz pratnju orkestra. U operi obično ima junaka koji umiru tragično, ali, pri tome, na izdisaju ipak uspevaju da pevaju glasno i prilično dugo :)

Orkestar – veća grupa muzičara, koji sviraju duvačke, žičane instrumente, udaračke i ponekad instrumente sa klavijaturama i tako zajednički stvaraju muziku: izuzetna vizuelna i zvučna slika!

Posthumno – Često se piše skraćeno ” posth ”  i označava ” posle smrti “. Poslednja dela mnogih kompozitora označena su kao ” opus posth ” .To obično ne znači da su ih napisali posle smrti, što bi zaista bilo teško izvodljivo, već samo to da su ta dela objavljena posle njihove smrti.

Sekstet – nije ono što mislite – reč je o kompoziciji za šest instrumenata.

Serenada – muzičko delo, prvobitno izvođeno na otvorenom, po mogućnosti, ispod daminog prozora.

Simfonija – kompozicija, obično sastavljena od tri ili četiri stava, za orkestar, ponekad uz dodatak pevača.

Sonata - kompozicija, obično sastavljena od tri ili četiri stava, obično napisana za jedan ili dva instrumenta.

Stav – duži odeljak kompozicije, koji ima svoj sopstveni početak, srednji deo i kraj i koji postoji i kao zasebna celina, ali i kao deo obimnije kompozicije. Između svaka dva stava kompozicije, obično postoje pauze – kao između činova u drami.

Tantijema – deo zarade od izvođenja ili prodaje dela, koje pripada kompozitoru; po rečima svih kompozitora ovoga sveta, nikada nije dovoljno velika.

Tonalitet – muzičke note kreću se u rasponu od C do H, a potom ponovo počinju od C; postoje i note smeštene između sedam osnovnih, poznate kao povišene ili snižene note. Svaka nota ima svoju skalu ili lestvicu, što nema nikakve veze sa merdevinama :) – niz nota, koji počinje i završava se jednom određenom notom. Postoje dve osnovne vrste skala, durske i molske, u kojima se koriste različite kombinacije nota. Durske obično zvuče veselo, a molske setno. Između ranog sedamnaestog i ranog dvadesetog veka, skoro svaka kompozicija imala je jednu od ovih skala kao osnovnu, a glavna nota u njoj, predstavljala je tonalitet kompozicije. Svaki stav kompozicije, počinjao je notama iz osnovne skale, potom bi se proputovalo kroz mnogo različitih tonaliteta, sve do povratka, na kraju, notama iz početne skale. Uh!  Zvuči prilično zapetljano, ali je tonalitet oduvek predstavljao dobar način da se prepozna kompozicija. Tako, na primer, ako spomenemo Bramsovu Sonatu za violinu u G – duru, odmah će biti jasno o kojoj od njegove tri sonate za violinu je reč. Međutim, mnogo je važnije zadovoljstvo koje osetimo, čak i onda kada ne znamo odakle potiče, prilikom povratka kući na završetku dugog, muzičkog putovanja – kao kad kakva priča stigne do svog pravog kraja.

Trio – komad za tri izvođača; većina klavirskih tria napisana je za violinu, violončelo i klavir.

Udaraljke – ima ih mnogo, u osnovi je reč o instrumentima po kojima se udara palicom, kao što su bubnjevi i triangl, koji se udaraju jedan o drugi , kao zvečke ili zlostavljaju na drugi način; pri tome su i te kako bučni.

Violina, viola, violončelo i kontrabas – žičani instrumenti, tj., drveni instrumenti sa po četiri žice, načinjene od metala ili životinjskih creva, na kojima se svira gudalom sa nitima od konjske dlake. Violina ima najviši ton, u sredini je viola, violončelo proizvodi (divan?!) dubok zvuk, a najdublji je kontrabas, koji zvuči kao kakav stari deka.

Virtouz – neko ko briljantno svira svoj instrument.

Vokalna muzika – svaka muzika koja se peva; podrazumeva pevače, a oni često prouzrokuju probleme :)

(Iz knjige Stivena Iserlisa ”Zašto je Hendlova perika poskakivala”)