17
dec 2012
Kategorija: Aleksandra Jovanović

У Машинско-електротехничкој школи 8.12.2012. године одржан је семинар на тему: Ангажовани наставник – како пробудити и инспирисати ученике. Предавач је био Радован Живковић, по струци електроинжењер, који је своја искуства у вези с радом у просвети поделио са тридесеторо учесника семинара. И док је напољу падао први снег, сви су се сложили да је данас већина ученика пасивна и незаинтересована и да треба доста труда и залагања наставника не би ли заинтересовали ученике за свој предмет.

01seminar250

Предавач је занимљивим радионицама наводио учеснике семинара да спознају које су то пожељне особине које би сваки наставник требало да има по ученицима. Затим је све учеснике вратио у школске дане и тражио од њих да се присете својих наставника, и то омиљеног и оног кога баш и нису волели. Из присећања наставника о својим наставницима дошло се до идеалног наставника који би требало да има следеће особине: праведан, реалан, стручан, инсистира на реду, неформалан, доследан, изграђена личност. Међутим, наставници су се подсетили и наставника који нису били омиљени у време њиховог школовања, а за њих су биле заједничке следеће особине: строгост, вређање ученика, формалност, неодговорност, нестручност.

02seminar400

И док су се сви присећали анегдота из школских дана, уследила је нова радионица – требало је да се сви учесници потпишу руком којом, иначе, пишу, а потом оном другом. Стање нелагодности док смо се потписивали руком којом, иначе, не пишемо, предавач је поистоветио са стањем у коме се ученици налазе док су на предавањима. Поставило се и кључно питање: Због чега су наши ученици незаинтересовани и због чега им је досадно у школи?

Не би ли се дошло до правог одговора, предавач је пустио филм аутора Кен Робинсона, који је сликовито приказао развитак школског система од 19. века до данас. Кључни разлог због којег је нашим ученицима досадно у школи је тај да се овакав школски систем који се примењује код нас формирао још у 19. веку у време индустријализације и просветитељства, а данас наши ученици су свакодневно изложени маси података са интернета, телевизије, штампе и тешко је бити занимљив њима између четири зида, а нарочито ако се предавање заснива на монологу наставника, колико год да има ораторских способности. Такође, препоручено је да се стави акценат на групни рад, што већина наставника већ примењује у нашој школи.

03seminar400

Без обзира на све потешкоће у настави, наставник мора остати главна карика у ланцу образовања и васпитања. Снага наставника је у удруживању: ТАЛЕНТА, ВЕШТИНЕ, ЗНАЊА и ЕНЕРГИЈЕ. Међутим, неки наставници су сматрали да је то све идеално, када би било ученика вољних за рад и који би у средњу школу долазили са потребним предзнањем. Тако да корени овог проблема су много дубљи, а жиле њихове сежу и у породицу, и у систем образовања, и у економску ситуацију наше земље, и у брз развитак технологије, али опет наставник је тај који мора да организује свој час и тежи реализацији свих циљева образовања и васпитања без обзира на све потешкоће.

На семинару наставници су могли да открију и стилове учења и ком од њих припадају. Наставник треба да узме у обзир разлике у стиловима учења својих ученика, такође, битно је да се ученику помогне да одабере стил који му највише одговара и тиме њихово учење може постати ефикасније и успешније. И сами наставници откривали су свој стил попуњавајући Колбов упитник. Резултати су показали да у нашој школи има највише теоретичара и практичара, што је и логично за стручну школу.

Закључак учесника семинара је да је ово стручно усавршавање поред потребних сати дало и доста занимљивих информација који ће унапредити наставу у нашој школи.