10
mar 2013
Kategorija: Snežana Danilović

On je loša osoba!  

Neću više da čujem za tebe!  

Ne vredi ni prebijene pare!

Poznate su vam ove rečenice? Da li ih često čujete od drugih? Da li ih i sami ponekad izgovarate?

Ovakve izjave proizilaze iz određenog stava koji zauzimamo prema nekoj osobi nakon konflikta. Tada smo u stanju da tu osobu potpuno otpišemo kao ličnost.

otpisivanje drugih250

U našoj kulturi vaspitanje je namentulo ovakav sistem vrednovanja, pa mi ponašanje poistovećujemo sa osobom koja se ponaša.

Nesvesna logika je sledeća:

OSOBA = PONAŠANJE

Ova logika je, svakako, pogrešna. Ponašanje je to koje može biti pozitivno i negativno, prikladno i neprikladno, dok se osobe ne mogu deliti na dobre ili loše. Na primer, remećenje javnog reda i mira, tuče na školskim odmorima, zlostavljanje životinja, jeste skup neprikladnog, lošeg ponašanja. Ali, ako pogledamo formulu po kojoj funkcioniše um koji ovako razmišlja (važno je shvatiti da ta logika nije svesna), doći ćemo do sledećeg zaključka:

OSOBA = PONAŠANJE

MILOŠ MALTRETIRA DRUGOVE IZ ODELJENJA

MILOŠ SE PONAŠA LOŠE

MILOŠ SE PONAŠA LOŠE, ŠTO ZNAČI DA JE ON LOŠA OSOBA -> OTPISIVANJE!

Ovakva logika će nas dovesti do toga da sve osobe koje se ne ponašaju kako treba, (ili kako mi mislimo da treba), odbacimo kao bića. Transakcioni analitičari insistiraju na razlikovanju bića i ponašanja. Pretpostavka je da svako od nas vredi samim tim što postoji, i da se ta vrednost ne može umanjiti niti izbrisati lošim ponašanjem.

Kada nesvesnu pogrešnu logiku osvestimo, doći ćemo do nove formule vrednovanja sebe i drugih:

OSOBA ≠ PONAŠANJE

PONAŠANJE -> DOBRO ILI LOŠE

OSOBA-> UVEK DOBRA

MILOŠ MALTRETIRA DRUGOVE IZ ODELJENJA

MILOŠ SE PONAŠA LOŠE, ALI JE ON DOBRA OSOBA

Razlikovanje bića i ponašanja donosi mnoge koristi. Navešćemo samo neke od njih:

1. VASPITANJE

Dete ovakvim načinom vaspitanja lako može da nauči da ispravlja neželjena ponašanja.

Pogledajete kako prethodna dva načina vaspitanja deluju na dete:

Milošu možemo reći sledeće:

Ti si loš, jer maltretiraš drugove! Moraš da se promeniš!

On će, nakon ovakve izjave roditelja, nesvesno funkcionisati po sledećem modelu:

Ja sam loš, a traže od mene da budem dobar. Kako mogu biti dobar, kada sam u stvari loš?“

Miloš verovatno neće biti u stanju da promeni svoje ponašanje.

Na ovaj način on će doći do još jednog pogrešnog zaključka – da ne vredi dovoljno. Roditelj ga je svojim stavom otpisao, tj. naveo na zaključak da kao osoba ne vredi (iako to ne želi nijedan roditelj svome detetu), i time mu pomogao da se samootpiše. Takve osobe će čitavog života imati manjak samopouzdanja, pa mogu postati radoholičari da bi drugima dokazali koliko su vredni (koliko vrede), a moguće je da će i ugađati drugima, ispunjavati njihove želje, samo da ih oni ne bi odbacili. Moguće je da takve osobe postanu stidljive (jer se plaše da drugi ne otkriju koliko one ne vrede, pa se zato povlače), a moguće je da postanu i buntovnici ili narcisoidne ličnosti, koje su ipak izabrale da sebe sačuvaju, a sve druge otpišu.

Ukratko, ako nekom kažemo da je loš, nerealno je očekivati da se ponaša kao dobra osoba. Ovako se ulazi u začarani krug – mi otpisujemo decu (stvaramo kod njih negativan stav prema sebi, osećaj da ne vrede dovoljno (nesigurnost u sebe, samoprezir, samomržnja)), pa na taj način i ona sebe otpisuju.

Ako bismo promenili logiku, došli bismo do sledećeg zaključka: Miloše, ti si dobar dečak, ali je ovo što si uradio jako loše.

Kako će na Miloša delovati ovakva poruka upućena od strane autoriteta?

Ja sam dobar, ja vredim (samoljubav), i zato je nužno da promenim svoje loše ponašanje!

otpisivanje drugih 2 350

2. RAZUMEVANJE DRUGIH

Prema odraslim osobama ne možemo imati stav kao prema svojoj deci, jer druge ljude ne možemo ni vaspitavati ni prevaspitavati. Ali, možemo naučiti da ih razumemo i time poboljšamo kvalitet svog života kada su u pitanju međuljudski odnosi. Na primer, razikovanje bića i ponašanja će nam pomoći da shvatimo da su konflikti normalne (iako neprijatne) situacije, pa nećemo osobu sa kojom smo u sukobu otpisati kao ličnost, nećemo je prezreti.

Preziremo onu osobu za koju smatramo da ne poseduje ljudske osobine, da je bezvredna. Da li je konflikt vredan toga? Da li baš svaki konflikt u koji ste ulazili?

S druge strane, ako nas neko kritikuje, znaćemo (čak i da ta osoba toga nije svesna), da nas ne odbacuje, već joj smeta neki naš postupak. Tako ćemo proći bezbolnije, jer će se smanjiti količina negativnih osećanja koje konflikt sa sobom nosi.

Pogledajte još jednom rečenice sa početka teksta. Da li sada imate distancu prema njima? Ako imate, znači da ste već promenili svoju logiku i da druge ljude ubuduće nećete tako lako otpisati. Postaćete empatični i tolerantni.

3. SAMOLJUBAV

Nakon svega pročitnaog, verovatno nećemo biti tako strogi prema drugima. A, hoćemo li biti strogi prema sebi? Hoćemo li, posle neke greške, izgubiti veru u sebe, hoćemo li se samootpisati?

Ko ne voli sebe, nije u stanju da voli ni druge ljude, jer će na njih projektovati samomržnju i samoprezir. Ako prihvatimo sebe i druge, bolje ćemo se osećati i slagati, a na konflikte ćemo gledati kao na prirodnu situaciju (ipak smo mi samo ljudi) koja se lako može prevazići.

Sadržaj: Snežana Danilović