Kategorija: Istorija

kolubrska bitka 1Једна од најзначајнијих битака Првог светског рата вођена је у новембру и децембру 1914. године. Рат је вођен између војске Краљевине Србије и Аустроугарске. На фронту дужине од скоро 200 километара Колубарска битка (позната и као Сувоборска битка) окончана је успешном противофанзивом Прве армије коју је предводио генерал Живојин Мишић.  

У тренутку када је цео свет очекивао вест о капитулацији Србије, српска војска успела је да оствари победу над бројнијом и боље опремљеном аустроугарском војском. Дана 6. новембра 1914. године, аустроугарске трупе настављају напад ка Шумадији, док српски топови не реагују због недостатка граната. Паралелно са војском, пред kolubrska bitka 2 непријатељем се повлачи и становништво. Многи српски војници који су живели у области где се водио рат, напуштали су своје јединице како би своје породице осигурали смештањем на сигурна места, а касније су се враћали у своје јединице, што је још додатно утицало на пад морала српске војске. Колико је стање српске војске било, сведочи податак да је војвода Путник планирао примирје, тј предају аустроугарској војсци.

Димитрије Туцовић оставио је сведочење о безакоњу које је тада владало у редовима српске армије.

„На јучерашњем маршу показало се у пуној светлости беснило ратних страсти. Војници су изгубили сваки човечански осећај и као бесни пси јуре ројем поред друма од куће до куће, тражећи шта ће опљачкати. Један тресе кошницу, други просипа ракију, трећи вади хлеб из ватре. Настао је такав хаос као да ова земља не постоји и као да нико никога не препознаје." (Туцовићев ратни дневник, 16. новембра 1914. године)

zivoin misicНеколико пута пензионисани генерал, Живојин Мишић, тада ступа на позорницу. Преузевши заповедништво од Петра Бојовића, генерал успева да окупи исцрпљену и изнемоглу Прву Армију. Мишић, против воље врховне команде, пребацује своје снаге у ланац Колубара – Сувобор - Љиг. Иако је овим потезом оставио пут ка Београду, добио је на времену како би се исцрпљена војска одморила и како би му доставили топовску муницију.

Српска војска одлучује да крене у противнапад. Иако малобројна у односу на противника, Српска војска под воћством генерала Живојина Мишића успева да до корена дотуче Аустроугарску Пету и Шесту армију, терајући их преко Дрине, у Босну. Српске снаге заробиле су око 40.000 војника, а Живојин Мишић добио је чин војводе.

Ђорђе Милановић