Kategorija: Prevencija trgovine decom i omladinom u obrazovanju

Данас је Европски дан борбе против Трговине људима, децом и омладином 18.октобар

Трговина људима представља најгрубљи начин кршења људских права и једно од најтежих кривичних дела против човечности.

Трговина људима од 2003.године постаје кривично дело у Републици Србији.

Трговина људима подразумева куповину и продају неке особе ради њене експлоатације до које долази услед употребе силе, претње, преваре, заблуде, злоупотребе овлашћења, злоупотребе тешког положаја, отмице итд.

Конвенција Уједињених нација о борби против транснационалног организованог криминала, у члану 3. Протокола за превенцију, сузбијање и кажњавање трговине људима, посебно женама и децом, трговину људима одређује као: „врбовање, превожење, превођење, пребацивање, скривање и примањелица, путем претње силом или употребом силе или других облика присиле, отмице, преваре, обмане, злоупотребе овлашћења или тешког положаја, давања или примања новца или других користи да би се добио пристанак лица које има контролу над другим лицем, у циљу експлоатације. Експлоатација обухвата, као минимум, експлоатацију проституције других лица или друге облике сексуалне експлоатације, принудни рад или службу, ропство или однос сличан ропству, сервитут или уклањање органа”

Облици експлоатације:

  • Сексуална експлоатација
  • Принуда на вршење кривичних дела
  • Коришћење деце у оружаним сукобима
  • Трговина децом ради усвојења
  • Принудна удаја
  • Принудни рад
  • Просјачење
  • Трговина органима

Статистички подаци Центра за заштиту жртава трговине људима у Србији

(основан 2012.године од стране Владе Републике Србије) 063/610-590www.centarzztlj.rs

  • Око 1000 идентификованих жртве од 2004. до 2016. године
  • 59.8% сексуална експлоатација 2013
  • 17.2% радна експлоатација
  • 13.1% принуда на просјачење
  • 7.9% принудни бракови
  • 42.9% жртава су деца
  • за првих 6 месеци 2016.године– идентификовано је 29 жртава.

Обим трговине људима у свету:

  • 4 до 27 милиона људи у свету (State Department
  • Идентификовано 0.1 до 1% жртава (46.570)
  • 1.2 милиона деце (2000.)
  • 150 милијарди долара профита (2004.)

Ко су жртве трговине људима?

Жртва трговине људима може да буде свако – и мушкарци и жене, и дечаци и девојчице, независно од свог порекла, година, националне припадности, образовања, социјалног статуса или неке друге особине.

Заједничка карактеристика жртава трговине људима је претходно искуство насиља (насиља у породици, партнерског насиља и сл.)

Уобичајене предрасуде увези са трговином људима

„Трговина људима и проституција је једно те исто“

„Само странкиње су жртве трговине људима“

 „Жртве трговине људима увек потичу из сиромашних породица“

„Жртве трговине људима су само жене и деца“

„Трговине људима нема ако су жртва и трговац у вези или браку“

„Жртве трговине људима у сваком тренутку могу да се врате кући и да престану да раде оно што раде“

Како људи постају жртве трговине људима?

Жртву често у ланац трговине људима увлачи особа коју она познаје и у коју има поверења: другарица, рођак, кум, комшија, тетка, дечко, муж и сл. Трговац људима (особа која регрутује, посредник, послодавац, онај који врши експлоатацију и организује пружање услуга) злоупотребљава поверење жртава и њихову жељу за бољим животом. Начини врбовања се разликују али оно што је свима заједничко је обећање доброг посла, бољег живота и испуњења снова. Често људи улазе у ланац трговине људима док траже посао, понуде за чување деце и учење језика у иностранству или за бављење манекенством. За врбовање се све чешће користи и интернет.

Трговци људима злоупотребљавају жељу жртве да живи боље, а често, симулирајући љубавну везу, и њену жељу да буде вољена.

Најчешћи начини врбовања су:

–  Лажне пословне и друге понуде од особа које жртва познаје или у које има поверење.

–   Лажно забављање – младић који се претвара да је у љубавној вези са девојком и у неком тренутку, када стекне њено поверење, позива је да пође са њим у другу земљу/град где ће окушати срећу и започети нови, срећнији живот.

–  Обмањујући огласи за посао у различитим медијима (новине, интернет,социјалне мреже). Послови који се нуде су боље (али не нереално) плаћени и пружају боље услове рада него у земљи у којој потенцијална жртва живи.

–  Продаја од стране породице – некад због сиромаштва, некад због неких других проблема, али некада и због тога што родитељи верују да ће њихово дете имати бољи живот на неком другом месту, не сањајући да ће оно постати роб.

–  Отмица је могућ, али не превише чест начин регрутовања за трговину људима.

Центaр за заштиту жртава трговине људима у Србији

(основан 2012.године од стране Владе Републике Србије) 063/610-590www.centarzztlj.rs